Sve o povredama Ahilove titive
Ahilova tetiva je tetiva koja se nalazi na zadnjoj strani podkolenice, nastavak je mišića koji se zove m.triceps surea. Ona se donekle razlikuje i po gradji i po funkciji od drugih tetiva. To je jaka i dugačka formacija, kojoj izvestan stepen elasticiteta omogućava amortizaciju ekscesivnih opterećenja. Tu elastičnost obezbeđuju tetivna vlakna, koja prolaze jednom spiralnom putanjom, u odnosu na osovinu Ahilove tetive.
U svom gornjem delu Ahilova tetiva je široka, a u donjem uska. Na otprilike 4 cm iznad pripoja za kalkaneus, (petnu kost), nalazi se “Ahilova peta” Ahilove tetive. To je tkz. Kagerov trougao, mesto ispod tetive koje je ispunjeno masnim tkivom, prostor gde je snabdevanje krvlju minimalno.
Dve burze (supra i subtendinea) odvajaju tetivu od kože i kosti. Ahilova tetiva je dugačka 15 cm, najsnažnija je tetiva u telu jer nosi veliko opterećenje, a pored butnog mišića ona učestvuje u održavanju uspravnog stava i aktivna je kod hoda, trčanja, skakanja, itd.
Dva najčešća problema Ahilove tetive su upala i pucanje tetive.
Upala Ahilove tetive
Upala Ahilove tetive nastaje usled čestih mikrotrauma u tetivi koje se vremenom sabiraju i dovode do upalnog procesa. Kada dodje do upale Ahilove tetive, tetiva je topla, otečena i bolna. Bol se vremenom pojačava, a naročito ako je tetiva fizički aktivna. Dodirom na Ahilovu tetivu se može osetiti i zadebljanje.
Terapija koje se primenjuje u rehabilitaciji kod upale Ahilove tetive je mirovanje, fizikalna terapija, koja podrazumeva (razne oblike struja, laser, imp.ultrazvuk, magnet, hidroterapiju), nakon toga se primenjuje i kineziterapija naravno dozirana i individualno prilagođena pacijentu.
Loše lečena upala Ahilove tetive prelazi u hroničnu upalu koja se znatno teže i duže leči. Prilikom terapije kod hronične upale Ahilove tetive uključuje se i shockwave terapija, sportska masaža, izrada anatomskih uložaka, bandažiranje, kinesiotaping.
Pucanje (ruptura) Ahilove tetive
Ruptura Ahilove tetive se može desiti na pripoju za kost, na telu ili na spoju sa mišićem. Rupture mogu biti parcijalne ili totalne, sveže ili zastarele. Proces zarastanja rupture Ahilove tetive ide kroz nekoliko faza: faza inflamacije, reparacije i remodeliranja. Kad dođe do pucanja Ahilove tetive potrebno je tri do pet nedelja da se oformi ožiljak. Zarastanje Ahilove tetive će zavisiti od načina na koji je tetiva zbrinuta ali i od stanja okolnog tkiva.
Klinički znaci rupture su klasični: jak bol, čujan fenomen prekida (kao udar bičem), otok i nemogućnost normalnog hoda. U dijagnozu smo uglavnom sigurni ako je Tompsonov test pozitivan, ali smo u potpunosti sigurni ako to potvrdi ultrazvuk.
Terapija kod pucanja Ahilove tetive
Kada dođe do delimične rupture Ahilove tetive vrši se imobilizacija, potom fizikalna terapija (struje, laser, imp.ultrazvuk, magnet, hidroterapija), kao i dozirana i individualno prilagođena kineziterpija. Kada se desi totalna ruptura, Ahilova tetiva se tada leči operativno,imobilizacija, fizikalna terapija i na kraju kineziterapija.
Problemi uglavnom nastaju kod profesionalnih sportista, rekreativaca ali i kod osoba posle 30 godina. Faktori koji dovode do problema Ahilove tetive su prenaprezanje, preopterećenje, zamor, rekreativci koji naglo počinju da treniraju, nedovoljno zagrejan mišić, neistegnutost muskulature, nagli pokreti, slabi mišići nogu, loši uslovi treniranja, loša podloga, loša obuća, ravni tabani.
Prevencija je veoma važna i sastoji se u odabiru dobre obuće, adekvatnih uslova za treniranje, dobro zagrevanje pre svakog treninga. Neophodno je održati adekvatnu elastičnost mišića i odgovarajući nivo mišićne snage.
Olivera Popović
Visoki strukovni terapeut